Umor od saosećanja: Poraz čovečanstva!

Postoji poseban osećaj beskorisnosti koji može zavladati kada gledate kako se užasna stvar dešava daleko od vas- jer takve vesti uzrokuju u vama dubok bol i slomljenost, ili umor od saosećanja – savremen trendovski naziv za apatiju, nezainteresovanost, gledanje sebe. Što bi rekao neki life coach: “nije zdravo nositi se sa nasilnim slikama, potencijal su za traumu.” – lažna briga lažnih kvazi psihologa za mentalno zdravlje dok se svet ruši u kricima dečije smrti.

Nakon snimaka i medijskih objava svih propasti i tmine, ljudi kao da su se okrenuli od takvih vesti – umorom od saosećanja Termin koji ne razumem. Gde je nestao onaj osećaj duboke tuge zbog ljudske tragedije? 

Hiljadama godina različite duhovne tradicije zajedno sa našim potencijalom za saosećanje i požrtvovanje, poslednjih nekoliko hiljada godina ratova, ropstva, mučenja i holokausta pokazali su da ljudi mogu biti izuzetno sebični, bešćutni, zlobni i okrutni. Okrutnost koja izaziva patnju radi osećaja moći od uvek mi je izazivala osećaj užasa. Krvave, surove gladijatorske borbe robova ratnika u starom Rimu vodile su se do smrti za klicanje i oduševljenje javnosti, a trajale su 650godina. Pitala sam se kroz istoriju zašto je u doba Francuske revolucije i Robespjerove vladavine terora krvožderna rulja oduševljeno tapšala i klicala giljotini kao najboljoj zabavi, gurajući decu u prvi red da gledaju istu, kao da je to najzabavnija pozorišna predstava?!

apnews.com photo

Užasno je pričati o nijansama čovečnosti i milosti dok ljudi umiru u savremenoj današnjici.

Posle prvobitnog haosa i empatije, malo ljudi je zainteresovano pratilo smrtonosnu katastrofu između  Rusije i Ukrajine, koja je počela 24.februara prošle godine. Možda je nekima to izgledalo. kao ratna new game aplikacija, dok svet nije protresao novi sukob.

Rat u Izraelu i Gazi je ciklus nasilja koji se ponavlja ukorenjen generacijama, epizoda sukoba iz 1948. dovela je do uništenja 530 palestinskih sela, ubijanja 15000 Palestinaca,i iznova raseljavanjem  i proterivanjem.

.apnews com photo

Apsolutni je moralni imperativ da se nedvosmisleno osudi masakr koji je započet 7.oktobra ‘23. u kome je Izraelskim vazdušnim udarima ubijeno 7300 žrtava,od toga samo preko 3000 dece i žalosni vrisci za nestale pod ruševinama. Moralni je imperativ brinuti se o izuzetnoj patnji koju Palestinci u Gazi žive dok danas na 21. dan isčekuju genocid najavljene kopnene ofanzive naoružane pešadije u oklopnim tenkovima, i opsežnim udarima iz vazduha i sa mora. Ugašene su sve telekomunikacije  i internet. Ljudi u strahu mraka isčekuju smrt, istrebljenje naočigled celog sveta. Dok Izrael proliva užasavajuću količinu krvi Gazi, imamo li  u arsenalu oružije empatije ili smo  poraženi kao čovečanstvo?

Deo sveta dehumanizuje Palestince uskraćujući im pravo na  psihološku i emocionalnu patnju. dok je selektivna empatija prema Izraelu politički korisna za određenu viziju sveta.

Ne smatram sebe moralno boliom osobom od proseka, ali mislim da je jako važno da iz našeg srca pokušamo da izvučemo što više humanosti i saosećanja