Beskraj plavetnila & šampanjac

---

Talas dobrog raspoloženja, pasta i vino sa mojom kumom. Savršeno veče, ispunjeno smehom i onim momentima kada jedna drugoj uskačemo u rečenicu. Ona je osoba koja grabi svet načinom na koji živi i koji nosi to u sebi, neko kome su moji snovi važni. Uvek mi kaže u mojim momentima neprilika: “Neka si rekla sve!…Diši duboko, sanjaj odvažno!” Podigne me svojom dobrom aurom i nevidjenom energijom. Možda ne delimo istu krvnu grupu, ali naša konekcija je jača od familijarnog srodstva. Naše poreklo je slično, kao i pogled na sve(t). Ona je svoj pogled proširila odavno otkrivši čarobniji svet, Posejdonov.

---

Neki ljudi vole brze automobile, neki fristajl skijing ili bandži skokove, a ona roni bez straha sa prirodnim adrenalinom. Zaron je beg od svega urbanog, magija dubine, spoznaja sopstvenih granica i mogućnosti. Njena budućnost je divemaster, sva ta putovanja gde god je vodena površina koju još nije istražila. Moja neustrašiva kuma ima na stotine zarona, od onih na spektakularnim koralnim grebenima i olupinama potonulih brodova, raznih pećina, kao i u ledenoj vodi čija je temperatura ispod nule. Ovo nije sport za one sa slabim srcem.

Ronjenje je susret meditacije i izdržljivosti. Momenat kada umirite svoj um pre nego što uđete u taj magičan svet. Onda možete oduševljeno da plivate pored jata riba, kornjačica, delfina i ajkula, istražujete olupine brodova i otkrijete granice svoje unutrašnje snage. Kada čovek zaroni i postane deo tog nepreglednog plavetnila, treba mu jako dobar razlog da se vrati na površinu.

Volim kada neko upotpunjava moje znanje, tako što mi prenosi sopstvenu strast sa sjajem u očima dok priča o tome. Zahvaljujući njoj znam da je ronjenje fizika, hemija i matematika, o bezbednosti zarona, nitroxu, disanju, morskim strujama, zakonima koji vladaju pod vodom, kao i da tu nema mesta panici, takodje da alkohol ne ide uz zaron…Muškarci i žene imaju isti tretman, ali neke zanosne, posebne, odvažne žene su do danas oborile dosta svetskih rekorda. Imaju dobre instinkte i veću svest, dok mi se čini da muškarci testiraju svoje “granice“ …njima je valjda uvek dubina bitna?

Jedva čekam da ona tako hodajući svojim delom raja po dnu izmedju morskih ježeva i malih riba, ili prilikom tih omiljenih istraživanja čudesnih olupina sledeći put izroni neku posebnu drevnu amforu,bisere za moju ogrlicu ili možda šampanjac iz nekog prošlog stoleća, poput instruktora ronjenja Kristijana Ekstroma, koji je na olupini broda u Baltičkom moru izronio 30 flaša drevnog skupucenog francuskog šampanjca iz 1780., za sad najstarijeg na svetu. More je savršeno sačuvalo svaku flašu. More čuva sve… Ko kaže da ronjenje i šampanjac ne idu zajedno, kada su u potpunom skladu.

Živeleeee!