Na kolenima ljubavi…

Zašto žene toliko žude da vide  ljubav svog života kako kleči na jednom kolenu sa famoznim željenim  prstenom dok izgovara magične reči?!

 Isprošenoj dami taj trenutak savijenog kolena izaziva emotivnu reakciju:

“Ohh, konačno se setio!”, “Yesss! Znala sam da će to učiniti.”,  a ima i onog: “Oh, neee…, ustani…kakav shit!” Svakako taj momenat spada u jedan od najisčekivanijih.

Gest spuštanja na jedno koleno povezan je sa molitvom, obećanjem, potčinjavanjem i poštovanjem, a smatra se tradicionalnim, viteškim i veoma romantičnim. Ovaj gest simbolizuje čast i poštovanje vašeg partnera. Takođe govori.da se totalno predajete ljubavi i da ste spremni da  zajedno krenete na novo životno putovanje.

Ne postoji jasno istorijsko poreklo ovoga što sada nazivamo „spuštanje na jedno koleno“.

Vitezovi su se klanjali pred svojim gospodarima i kraljevima dok su primali počasti. Ovo se takođe odnosilo na udvaranje. Poznato je da su vitezovi, klečali pred plemkinjama dok su recitovali zakletve obećavajući da će ih večno braniti i poštovati svoje ljubavnike sa istom čašću i divljenjem, kao kraljeve i kraljice

Klečanje je takođe viđeno kao gest predaje. Vojska bi klekla nakon poraza pred svojim osvajačima. Tokom prosidbe posvećenost i lojalnost se mogu posmatrati kao način da se predajete  svom partneru

Ako planirate da uskoro postavite pitanje svojoj izabranici srca, trebalo bi da znate da su tradicionalno vitezovi uvek padali na levo koleno. Ako ste dešnjak, kao većina, verovatno ćete se osećati ugodnije da zaprosite desnom nogom, jer je vaša dominantna strana desna.

pinterest.com

Kada ljubav vašeg života iskoristi onaj najpotentniji momenat, i putem namere klekne na jedno koleno sa vereničkim prstenom, ne samo da izražava svoju ljubav i sve nade polaže u vaše ‘DA’, već i koristi to kao gest da pokaže poštovanje, čast i doživotnu posvećenost.

Dakle, zgrabite taj elegantan, sjajni dijamantski prsten, i počnite da vežbate svoje: „hoćeš li se udati za mene?

Od doba kralja Artura  pa sve do 1900-ih, savršena prosidba mnogo više je ličila na poslovni predlog nego na ljubavnu  scenu. Bile su to više transakcije između porodica i razmatranje šta svaka porodica može ponuditi drugoj – neee, nikako romantično…

Današnja već legendarna tradicija biranja idealnog dijamantskog vereničog prstena zapravo je rezultat ubedljivog marketinga.

De Beers brend luksuznog nakita, kopao je u Africi krajem 1800-ih kada su naišli na bogat šav dijamanata. Ovaj ulov je bio bez presedana i zbog toga mu je bio potreban način da predstavi da su dijamanti retki, skupi i jedini održiv način na koji se može predložiti brak.

Godine 1947. Frensis Gereti je napisala slogan veka: „Dijamant su zauvek“ za De Beers Group.

Dijamant je najcenjenija kreacija prirode. Njihova bezvremena lepota, snaga i otpornost očaravaju ljude. De Beers slavi dijamante kao umetnička dela, stvarajući autentične savršene komade.

Magija dijamanata konstantno raste i obeležava najdraže momente veze sa snažnom i nesalomivom emocijom

Želje i prohtevi bogataša i filmskih zvezda raspaljivali su maštu običnim ljudima. Više od bilo koje žene kroz istoriju ime Elizabet Taylor je vezano za božanstveni dijamantski nakit i dragulje. Većina su pokloni od petog muža Richarda Burtona. 

Prvi poklon Burtona za Elizabet je Krupp dijamant od 33,19k (Ascher cut) 1968.god. Nosila ga je uvek j svuda, u brojnim filmovima, kao i tokom intervjua za Larrey  King Live 2003.god.

pinterest.com

Burton joj je zatim poklonio dijamant u obliku srca poznat kao Tadž Mahal:

.”Voleo bih da joj kupim Tadž Mahal, ali bi koštalo previše za transport”

Najčuveniji poklon Burtona je dijamant u obliku kruške od 69,42 karata (isečen od grubog dijamanta teškog 240,80 karata)1966.god. Glamurozan i savršen bez greške u boji D, nazvan Taylor Burton.

Da li je veličina važna?

Veličina je važna, ali veličina emocija koja stoji iza svega!

Zaokupljeni pojmom romantičnog momenta ljudi zaboravljaju da je to ogromna životna odluka o kojoj ipak treba dosta pričati, planirati. Muškarci mnogo razmišljaju o tome kako da to urade, i šta je za njih savršen scenario, a brilijant logičan, neizbežan izbor. 

Dok vi zamišljate na svom prstu “žičicu al’ brilijant” i kako se vaš mačo muškarac u sve razume od francuskog ključa do Al (artificial intelligence) on ne može da shvati šta je šubler, dok zbunjeno trepće u prodavca zlatara, koji ga savetuje kako da izmeri vaš prsten krišom. Neki od njih povedu dva brata i kuma  za podršku da izglasaju šta se najgolemije uklapa u idealan scenario za “pokazivanje” svim tetkama i strinama, pa neka svisnu od sjaja & veličine i sve bivše. Ne bi ste verovali da umesto nasleđenog porodičnog, raskošnog prstena u prepravljeni isčekivani moderni za vas, on prilagođava ipak vraćen od svoje prve “gospođe” brišući “srećnu gravuru” inicijala, a neretko je i da vam je prsten izabrala buduća svekrva umesto vašeg princa, jer ipak je ona novčanik koja sve plaća, i za sve se pita!
Nekad je ishod neprijatno patosiranje ega od opasnica koje uvek nešto zahtevno zamere i zamene za “lepši” prsten, sa osmehom držeći svog dragog na kratkom povocu dok još “kleči na kolenu”.
Svet pripada sigurnim i odlučnim. Biti odlučan zahteva poznavanje sebe, svojih namera i vrednosti druge osobe

Gledala sam iznova “Prijatelje”, epizodu  u kojoj se  Ros  ženi u Londonu gde nastupa problem sa mestom održavanja venčanja, što navodi Rosa da promisli o odlaganju…Nastupa Monika koja mu “drži slovo” o njegovoj budućoj zauvek Emili:

“Emili je ovo venčanje planirala od svoje pete godine, od kad je prvi put uzela zavesu i okačila je na potiljak sanjala je o savršenom venčanju i savršenom mestu, sa savršenom tortom na četiri nivoa” – Monika Geler 

reddit.com

Naravno, nisu sve devojčice kao Monika i Emili. Koleginici sa posla sam svedočila da joj je “istekla veridba”. Do tada nisam ni znala da verenički prsten i ljubav imaju rok trajanja, kao kvarljiva namirnica iz prodavnice. Bio je previše lenj ili uplašen za level više, ili je želeo prosto da “živi u grehu” bez potpisa, uživajući u svakodnevnoj sreći bez pompeznog oduševljenja da pravi veliku žurku za druge ljude i to tretira kao najveći dan u životu, ili je zaista veridba istekla?! 

Roditelji su mi poklonili najlepši party detinjstva – njihovo venčanje. Kada sam imala šest godina. ušuškana u ljubav i upetljana u jedno veče odluke  koja je “pala” spontano dok su igrali poker sa mojim krštenim kumovima, odluka drugačija od onih da igraju u večeru.  Ovaj put – ‘onaj ko izgubi plaća venčanje!’ Nije im to nedostajalo kao kruna  bezuslovne ljubavi do kraja života, više je to bio moj osmeh sreće dok sam nosila mamin veo koračajući Sabornom crkvom.

Roditelji su me naučili  da nije važan potpis i “papir”, ni taj  naisčekivaniji  momenat koji se smatra epicentrom i prelomnom tačkom neke veze, već poštovanje, razumevanje,  pažnja, doslednost, nežnost, svi oni zajednički momenti bliskosti su temelj na kom gradite najlepše datume uz radost i poklone, baš kao i uzajamna brižnost i porodična podrška, sitnice uz slavlja bez povoda koje spontano proživite, i zaista učinite posebnim za pamćenje.

Sa verom i zahvalnošću volim one trenutke života, koji sa savršenom osobom imaju lakoću postojanja i radost nalik kosmičkom plesu.

Kada se odlučite da svakim otkucajem srca spremno i tradicionalno kleknete pred voljenu osobu do sigurnog “DA”, zavodnički sa osmehom i autentičnim scenariom, moj savet je da ipak osigurate taj brilijant u slučaju da ćete je zaprositi blizu okeana, bolje budite sigurni da čvrsto držite prsten – upsss moreee…., ili izgubljen u alabaster pesku, galebovom kljunu, ispušten iz ruke sa neba iz balona koji je trebao biti romantičan, ali se zapalio  ili pak ako bi prsten spontano, nesvesno popila vaša voljena u čaši sa šampanjcem.