-
Ograničenja na blok
Govorili su mi da nebo nije granica, da je život nesagledivih mogućnosti, a um moćan. Uverenje da smo došli da ovu planetu dobre životne gozbe pod Suncem se odavno raspršilo, sa konstantnim iskakanjem suludih ograničenja. Sloboda govora i kritičkog mišljenja pojedinca odavno je postala skupo izražavanje, a borba za pravdu je poput Sizifove. Ključ promena mora da usledi i pomeri granice koje nas dave nepravdom, lažima, ubeđenjima u prividu dobrog. 11:52 Studenti su povukli granicu, odlučno su ustali znajući da im ne vrede puni indeksi, ako nema pravde, etike, zakona i morala, ovde gde su rođeni i gde žele da žive.Bude mi sećanja, jer tokom devedesetih studenti su bili deo…
-
Granice
Granice su uvek vruća tema. O njima se mnogo raspravlja, piše, i stalno mi iskaču neki bustovani life coach saveti na instagram feedu. Granice su ono što jeste, a što niste. Zamislite ličnu granicu kao ogradu oko svog poseda, ona može sprečiti da vaše dete naglo istrči na ulicu pod auto, ali i sprečiti komšijinog psa da se pokaki (u vaš život) na vaš divan travnjak. Granica je ograda oko našeg vremena, energije, emocija i tela. Ko ima pravo na to sve? Kad postavimo granicu, dajemo ljudima do znanja šta želimo. Na individualnom nivou, granice imaju posebnu ulogu. Ima mnogo ljudi koji povređuju one koje vole, ali mnogo ređe one…
-
Vino & čokolada, kao nemoguć brak ili čulna emocija?
Uparivanja vina & čokolade je priča o smelosti, uprkos teoriji koja ukazuje na izvesni neuspeh, jer čokolada voli žestinu, intenzitet, jačinu koja nas osvaja i povezuje sa našim autentičnim bićem, sa našim primalnim instiktima. Osvojen je postavljen izazov, zahvaljujući kome danas možemo da se prepustimo vrtlogu zadovoljstva. Mnogi su deceniju unazad tvrdili da čokolada & vino ne bi trebalo da budu upareni, ali mi volimo da s`vremena na vreme kršimo pravila i eksperimentišemo. Kako smo došli do današnjeg najvećeg klišea za poklon: vino & čokolada? Čokolada se praktično nudila samo uz žestoka pića, zbog raskoši sažimanja kroz svaki anđeoski gutljaj poklonjenih božanstava mirisnih podruma. Zato se činilo nemogućim spojiti karakteristike…
-
La Famiglia
Postoje ti trenuci kada mi proradi dnk izmešan vojvođanskom toplinom i dalmatinskom vrelinom, kada me svaki matriks mitohondrije podseća na temelj svega onoga što sam postala. Proces razvijanja karaktera i ličnosti počinje u porodici, gde kao deca učimo da volimo i mrzimo, da budemo dobrodušni ili manipulativni, umemo da slušamo ili dominiramo, da imamo empatiju ili smo kamen. Roditelji su naši prvi učitelji razvijanja duše, života i vrline, poštenja i dostojanstva. Bili oni siromašni ili bogati, intelektualni ili nepismeni, emocionalno zreli ili ne, imaju odlučujući uticaj na našu ličnost i sudbinu. Oni su naši prvi fanovi, i mnogo bolji prijatelji od nekih kojima kasnije otvaramo naivno svoju dušu. Volim da…
-
Da li trebamo oprostiti?
“Učini to zbog sebe, i osećaćeš se mnogo bolje.” “Oprosti i to će te učiniti VEĆOM osobom.” “Najrođeniji ste, nije normalno da ne pričate. MORAŠ mu oprostiti.” “Oprosti, otpusti i zaboravi. Nema života bez oproštaja.” “Božanski je praštati.” – Jeste, ali ja nisam boginja. Možda samo nečija…. Da li ste bili nekada na udaru ovakvih izjava i “saveta”? Mišljenja sam da ne “trebate” ili “morate” oprostiti nekome ili bilo kakvoj situaciji, ako vaša duša to ne oseća. Kada god smo povređeni, to je obično od nekog nama veoma bliskog, ko ima važnu ulogu u našem životu, i zato očekujemo da se ponaša dostojno, i da ne čini nikada ono što ne bi smo…
-
Glad za kožom
Kaže se da svaki put kad nekoga toplo zagrlimo,dobijamo dodatni dan života. Molim te, zagrli me sada” – Paulo Coelho Koža je jedno od mesta najnežnijih i najbrutalnijih impulsa. Lišavanje ljudskog dodira, duboka čežnja za fizičkim kontaktom sa drugim bićem poput izgladnelosti, potreba za pripadanjem i želja za toplinom zagrljaja nazvana je “glad za kožom”. Potreba za dodirom počinje od rođenja. Poznata je preporuka novorođenčadi “kože na kožu” sa majčinom, zbog svih blagodeti. Naučno je dokazano da nešto jednostavno poput rukovanja, tapšanja po leđima, zagrljaja stabilizuje disanje, smanjuje stres i uliva nam poverenje. Potičem iz porodice gde nema pozdrava bez toplih zagrljaja i poljupca u obraz. Odrastajući u srećnom detinjstvu…
-
Pošto košta uspeh?
Postoji cena za sve što želite postići u životu. Cena uspeha kao velika ponuda, ili “pljačka” na temelju želja? Koliko su vam ciljevi veliki, toliko morate da platite uspeh. Pravi razlog uspeha nisu samo sastojci koji su potrebni za ostvarenje, već spremnost da platite cenu za postizanje onoga o čemu ste oduvek sanjali. Najuspešniji ljudi su imali uvek savršenu viziju svoje budućnosti, razumeli su povezanost dubokih egzistencijalnih pitanja, životne dinamike, vere u sebe i stalnog preispitivanja između “dovoljno” i “više”. Da li ćete uložiti u sebe, znajući ne samo cenu, već i u svoju sposobnost da prepoznate pravu vrednost? …ili ćete platiti višestruku cenu u obliku propuštenih prilika, razočarenja i…
-
Recept za propast ili procvat života & Nove 2024.
Ovo su dani kada nastupa čarolija, svaki dan treba da je prožet atmosferom topline i udobnošću, kada vazduh miriše na užurbanost, kolače, mandarine & parfeme. Nakon što ste ukrasili dom, okitili jelku, spremili novogodišnje želje i poklone, razmišljate o nadama i novim planovima u nadolazećem talasu euforije, jer želite biti ispunjeni radošću, osećati navalu strasti i zaroniti u čuda koja vas vode ka željenom cilju. U ovo doba godine imperativ je osećanje radosti. Nekada praznik do vrha ispunjen svim željama iz središta srca nije usklaďen sa stvarnošću životnog trenutka i raspoloženjem. Odglumiti smešak i radost je iscrpljujuċe za one koji nisu dostigli željeni cilj, suočavaju se sa nekim životnim izazovom,…
-
Umor od saosećanja: Poraz čovečanstva!
Postoji poseban osećaj beskorisnosti koji može zavladati kada gledate kako se užasna stvar dešava daleko od vas- jer takve vesti uzrokuju u vama dubok bol i slomljenost, ili umor od saosećanja – savremen trendovski naziv za apatiju, nezainteresovanost, gledanje sebe. Što bi rekao neki life coach: “nije zdravo nositi se sa nasilnim slikama, potencijal su za traumu.” – lažna briga lažnih kvazi psihologa za mentalno zdravlje dok se svet ruši u kricima dečije smrti. Nakon snimaka i medijskih objava svih propasti i tmine, ljudi kao da su se okrenuli od takvih vesti – umorom od saosećanja Termin koji ne razumem. Gde je nestao onaj osećaj duboke tuge zbog ljudske tragedije? …
-
Predosećaj koji menja život – Intuicija
Slutnja, multisenzorna percepcija i intuicija su ista stvar, sofisticiran sistem koji omogućava da znamo više nego što možemo sa svojih pet čula. To šesto čulo je u stvari glas naše duše. Kako prepoznati taj glas? Ne postoji jedinstven način da se doživi intuicija, jer svako od nas je drugačiji. Neki ljudi neki dobijaju ideje, mnogi imaju osećaj da će se nešto desiti, a ne mogu objasniti odakle uzbuđenje, poruka, impuls, senzacija, leptirići u stomaku, neki čuju muziku… Pojedini ljudi se vode samo raciom, a imamo one koji slušaju svoj predosećaj, i koji su najbolje životne i poslovne odluke doneli intuitivno slušajući svoj glas. photo pinterest.com Da li ste ikada imali…
-
Žalost na odloženo
Tišina je poklopila grad…zaledila osmehe, usporila otkucaje srca, izlomila nam dušu…Mentalna konfuzija i emocionalna tuga zdrobili su nas zatečene nad prolivenom krvlju osamnaest mladih duša. Beogradski maj nije mirisao na ljubav, na kosmičke zagrljaje i majske prve trešnje, već sav ulepljen od dečije krvi pustio je vrisak, kao sam Had da se otvorio nad nezapamćenom tragedijom. Hladnoća sivog neba uklapa se u nevericu oslobođenih vodopada suza za prerano otetim anđelima. Ispred “Ribnikara” koji je nakon masakra postao stratište, jedina toplina dolazila je od hiljade zapaljenih sveća uz spaljene zidove. Redovi prigušenih jecaja, koji spuštaju bele kale odajući počast žrtvama sa nevericom, i potraživanjem bez odgovora. Nikako da čujemo: ko je…
-
Dominiranje nežnosti
Dan kada sam ga prepoznala svet je bio u harmoniji. Ušunjao se u moj život spontano i ugnezdio u moju dušu. Učinio je da verujem da proleće cveta u mojim očima, i da postoji samo zbog nas… Najlepši izdanci su najtopliji zagrljaji koje smo sačuvali od smrzavanja, pa sada dobijaju veličanstvenost iskonskog pripadanja, ohrabrenost i umnožavaju se u blagoslovu. Proleća su sačinjena od ljubičica, majskih trešanja i naših poljubaca. Način na koji me oblije toplina od tog osmeha …, i tog pogleda, tog pogleda pred kojim se postidim, koji me nasmeje i pomeri. Kada ga zagrlim, na njegovim širokim snažnim ramenima kao da sam prigrlila nebo. Njegovi zagrljaji nisu samo ono najtoplije…
-
Živeti zaleđenost
Obezglavljenost današnjice ne samo da je da je ispraznila šećer sa rafova, nego kao da je odnela i slatkoću većine odnosa koji tako neispunjeni kohabitiraju u toksičnosti. Od onih parova koje sam smatrala oličenjem ljubavi i romantike, jer su prštali energijom posvećenog partnerstva nadajući se skladnom hodu “srećnom do kraja života” nisam očekivala moderne aranžmane. Mnogi danas tako žive, a neki nesvesno pristaju na to da emotivno udaljeni vode samostalne živote. Pristanak na život u nedefinisanom vanvremenskom stanju emocionalne zaleđenosti, ne znam kako može poslužiti svrsi? Kako izgleda brak u kome ljubav nestane, a kada se žive tuđe želje i ciljevi? Da li je to imati cimera na istoj adresi,…
-
Zgrabi najsrećniji talas
Leto. Noć je ispunjena slatkoćom ruma, dima, mirisom zrelih malina, vanile i bergamota, i svemirom vrelih želja koje dolaze iz utrobe srca. Mesec juli započeo je sa Medjunarodnim danom poljubaca. Od prošle godine poljupci su dobili zabranu. Uživate li u istim ili još uvek živite strahove? Srce mi se stegne kada čujem neku mamu koja kaže da nije više od godinu dana ljubila ni rodjeno dete iz straha. Ne mogu da zamislim dete koje raste bez poljubaca, čak ni onih “ljubim da prodje”. Za mene je ljubav imunitet. Kada sam ispunjena slatkoćom emocije, onom osećaju prepoznavanja vanvremenske siline u zagrljaju po meri, ne treba mi vitaminska azbuka… Ljudi misle da…
-
Isčekivanje nežnosti
Nikako da registrujem da će za desetak dana početak leta! Ne samo zato što kiša pada šest puta dnevno, nego nisam proživela svu lepotu isčekivanog proleća kroz sreću, ljubičice i emociju. Pamtim mnoga ukradena proleća. NATO i „Milosrdni andjeo“ ukrali su nam proleće ’99.godine, pa ipak te dane pamtim po nesavladivoj energiji ljudi, ulicama ukrašenim osmesima, i mostovima koji pevaju, dok nas posipaju sa neba kasetnim bombama. Ta energija ljudske bliskosti bila je jača od svega. Dane sam provodila u Narodnom pozorištu, gde su glumci poklanjali dušu na sceni za samooo 1dinar. Setila sam se toga ovog marta 2020., i nisam mogla da gledam predstave na dar online na jutjubu.…