Magija & Margo

Njena posebnost se ogleda u svemu. Violinistkinja Margo Ivanović Režak diplomirala je studije na University of Music and Performing Arts (KUG) u Gratzu, a prethodilo je studiranje na Faklultetu Muzičkih Umetnosti u Beogradu Magičnog osmeha, uvek mi prenese tu fantastičnu energiju ne samo muzikom, već i zagrljajem. Ništa ne radi da bi fascinirala nekoga, već zato što voli srcem sve što radi. Postavila je sebi visoke ciljeve, prigrlila datosti, uskladila okolnosti, i uspešno ostvarila želje svoje duše i karijere.

Neki ljudi ceo život ne shvate ono što je Margo verovatno sa pet godina., da uspeh životnih ciljeva dolazi kroz postojanost, upornost, i disciplinu. Zato ona ima sjajan kompas u smeru ka uspehu za koji je sama zaslužna od uvek.

Fantastična je priča da su njenu prvu violinu očajnički želeli mnogi roditelji da kupe za svoju decu, verujući da će njihova deca možda nekada uspeti da zazvuče tako virtuozno i veličanstveno poput Margo
Nakon Beograda – Kolarca i drugih mnogih naklona, veličanstvenih prepunih sala širom drugih metropola, studije i umetnički put su je odveli u Gratz.

Margo je podelila sa nama svoje najdublje misli i emocije:

Kada se desila ljubav između muzike i tebe?
(Violine i tebe?)

Ljubav prema muzici gajim od malena. Prve kontakte sa muzikom i violinom uopšte, stekla sam uz mog pokojnog komšiju majstora Jovana Popovića, koji mi je prestvario instrument uz brojne muzičare koju su ga posećivali. Uvek sam rado provodila mnogo vremena u njegovom i Biljaninom domu. Ta sećanja će uvek biti urezana u meni i pratiti me gde god da odem.

Da li se plašiš pomeranja granica? I koliko su one dozvoljene u klasici?

Svaka promena izaziva određeni strah, pitanje je samo kako i koliko mi sami možemo da se nosimo sa time. U klasici postoje određeni šabloni koji moraju da se poštuju, ali naravno svaki muzicar ima i treba da i doprinese nesto svoje, da priloži deo sebe.

Kako se opuštaš pred koncert?

Volim da odmorim pred koncert. Teško mi je da spavam preko dana, dovoljno je samo da ležim, žmurim i povežem se sa sobom i svojim telom. Vizualizujem uspešno izvođenje, do detalja, publiku, dvoranu, pa čak i koncertnu haljinu. Lagana šetnja i vežbe disanja pred sam koncert su mi takođe prijatni.

Sa čim se može uporediti osećaj izlaska pred publiku?

Izlazak pred publiku je uvek uzbudljiv. Taj osećaj adrenalina u telu bi mogao da se uporedi sa naletom adrenalina dok sedate na veliki rollercoaster. Kao muzičar, ja otvaram sebe i prikazujem pred ljudima potpuno gole emocije. Sve svoje slabosti i lepote u zajedništvu, kroz muziku. Prikazujem uložene godine, mesece i sate. Radosne i bolne periode zivota, sva iskustva koja sam mogla do sad da osetim u svom životu. Izlazak pred publiku je iskrenost i istina o meni.

Da li osećaš energiju ljudi dok sviraš?

Energija drugih ljudi je prisutna u prostoriji, kao i moja. Mislim da izvođač i publika predstavljaju zajedno jednu celinu – sliku punog doživljaja.

Imaju li razumevanja tvoji prijatelji koji nisu iz sveta muzike za tvoj životni ritam?

Svi prijatelji koji me znaju, znaju koliko je zahtevno vežbanje violine, tako da mislim da im je od samog početka jasno da neću biti dostupna uvek. Ali uvek izlaze u susret da uskladimo planove i obaveze.

Kada bi bila osuđena da sviraš samo jednog kompozitora, ko bi to bio?

To pitanje je vrlo teško, jer su svi kompozitori različiti, kao što je i svaki čovek različit sam po sebi. To znači da iako volim određenog kompozitora, ne leže mi sve njegove kompozicije. Zavisi u kakvom sam životnom periodu, i u kakvim okolnostima je nastalo kompozitorovo delo. Ako bih morala da se odlučim za jednog, izabrala bih Baha. Prija mi da istražujem i analiziram kako je on uklapao harmonije. Mislim da je njegov mozak bio genijalan. Često kažem da je Bah bio Rock’n’Roll svog vremena.

Šta ti je doneo žvot u Grazu?

Život u Grazu doneo mi je zrelost i samostalnost. Pre nego sto sam se odvojila od porodice nisam mogla ni da pomislim da ću toliko stvari moći sama. Nije lako biti daleko od dragih ljudi, svega što je poznato, tu je i drugi jezik. Sada nakon pet godina ovde, mislim da je dobro što sam izabrala da žrtvujem neke stvari, napustim zonu komfora i spoznam svoje snage. Naravno, još uvek imam mnogo da radim na sebi, ali sada znam, sve prepreke su samo u našoj glavi.

Osećaj kada su praznici, a daleko si od dragih ljudi?

U toku praznika zna da bude teško. Nekada i samo lepo vreme napolju budi nostalgiju. Ali, kompenzujem to svojom malom porodicom ovde ili posetama meni dragih ljudi..

Da li te ljubav pokreće/ inspiriše?

Bez ljubavi i lude zaljubljenosti u muziku, mislim da muzičari ne bi ni postojali. Ovo nije lak posao i mnogi ljudi biraju druge profesije da bi mogli da obezbede svoj život

Svi znamo da za ljubav ništa nije teško i da su ljudi neustrašivi u tom stanju, valjda sam i ja zato sama sa svojim srodnom dušom (mojom violinom) otišla iz domovine.

Šta te motiviše?

Motivacija mi je neka Margo iz budućnosti. Život koji bih volela da živim je glavni cilj ka kome težim. Nekada motivacija može da bude i prijatelj koji marljivo vežba, razgovor sa profesorom ili uzbudljiva kompozicija. Mislim da čovek ako želi da nađe motivaciju, može da je nađe u bilo kojoj sitnici.

Muzika, kao najduhovnija umetnost, kao temelj uzvišenog, dala je posebnost već predivnom karakteru, koji se vidi u samom njenom pogledu.
Volim kada mi od srca servira osmeh, onako autentična i spontana ispred objektiva.

“Jedina stvar čudesnija od muzike je čovek iza nje“, Ray Charles 🎼🎶 🎻 Zaista je čudesna.