Sluhonadahnuće Biljane Popoviċ – prve srpske graditeljke violina

Neki ljudi imaju taj bogovski dar da recepturom stvaralaštva, perfekcijom osluškivanja zvuka, balansom, jasnoćom. štimovanjem ploča i sa četiri žice u stanju su da ožive Bahova matematička čuda, jauk ciganske melodije, povređeno dostojanstvo Betovenovog Koncerta u D-duru. Violina je natopljena tako bogatom mešavinom duhovnosti i predanja, a ipak izrada počinje jednostavnim komadom drveta u radionici doma Biljane Popović – prve i trenutno jedine žene graditeljke violina u Srbiji.

Kroz istoriju violinarstva svega je bilo nekoliko žena koje su se bavile graditeljstvom. Prva žena violinar bila Gvarnerijeva supruga. dok prošlost beleži i Lidiju Paržik Tanasijević, potomkinju Karla Pražika kraljevskog graditelja violina. Bila je svetska proceniteljka, nije napravila puno instrumenata – možda desetak, više je bila aktivna u drugim stvarima. Danas se žene sve češće bave graditeljsvom i polako dobijaju ravnopravni status sa kolegama.

Biljana me je primila u svoj divan dom gde stvara violine u Zemunu. Kada kročite osetite dušu, inspiraciju, miris drveta i muziku. Muzika je BIljani donela mnogo ljubavi u život, a i Jovanovu ljubav. Osim srednjeg muzičkog obrazovanja – na odseku za flautu, hora sa kojim je proputovala svet, svirala je u orkestru
“Romalen”, orkestru Branka Belobrka i orkestru Budimira Jovanovića, a povremeno svirala flautu kao zamena Bori Dugiću u Narodnom orkestru RTS-a. Na jednom od tih snimanja srela je Jovana, muzika ih je spojila.

Došla sam da mi Biljana šapne tajnu: kako jednostavan komad drveta postaje kraljica instrumenta?

Da bi napredovao u stvaranju violine, moraš da razumeš prošlost, imaš sluha, strpljenja, koncentraciju, intelektualnu i manuelnu posvećenost majstora, kao i razumevanje Stradivarija. Biljana je imala svog životnog Stradivarija, supruga i graditelja violina, osnivača “Udruženja violinara”, slikara i kompozitora Jovana Popovića, od koga je naučila zanat. Jovan je bio rođeni učitelj, posedovao je neverovatnu sposobnost da podučava i objašnjava stvari, činio ih je jednostavnim, plenio je spontanošću koju nikada neću zaboraviti, kada bi samo krenuo da recituje pesmu koju bi tog momenta smislio. Pažnja, humanost i osećajnost su osobine kod kojih su se preklapali. Živeo je u potpunosti za svoj rad, sa strašću i entuzijazmom, koji su bili jedno sa njegovom bezgraničnom ljubavlju prema životu, stvaranju, istraživanju, perfekcijom.

Svoju 19. violinu usled nedostatka alata, Jovan je izgradio koristeći naoštrenu kašiku umesto dleta i smatrao ju je svojim remek delom, dok su mnogi bivali zadivljeni njegovom čuvenom 200.-tom belom violinom.

Izgradnja violine za Jovana je bio čin ljubavi, pre nego razlog za prestiž ili profit. Svedočila sam godinama njihovoj zajedničkoj velikodušnosti, i koliko uvek više uživaju da poklanjaju, nego da im se poklanja.

Jovan je napravio 212 violina, poslednju je završila Biljana, kada je njegovo srce prestalo da kuca.

photo: privatna arhiva

Ispričaj mi kako si prepoznala trenutak za realizaciju dara i same želje da napraviš violinu?

Biljana: “Jovan je shvatao je koliko sam talentovana, i uvek mi je govorio kako ću jednog dana napraviti jako dobar instrument, kojim ćemo se ponositi oboje.” – upadam joj u reč zamišljajući Jovana: Mislim da se on od uvek radovao i ponosio svakim momentom. Tebi je on bio sudbina, srodna duša, vi ste bili sudbinski multitalentovani ljudi…Ako bih morala da upotrebim novu reč, opisala bih vas dvoje kao potpuno sluhonadahnuće! – nasmejala sam je novom izvedenicom.
Biljana: “Naš život je jako bio povezan. Bili smo jedno drugome oslonac, trideset i kusur godina smo živeli zajedno. Uvek sam mu pomagala po malo, kada god bi radio. Kolege smo bili u svemu, a oboje smo bili muzičari, i oboje se bavili time profesionalno. Onda je Jovan osnovao 2004.godine “Udruženje graditelji violina”, i želeo da okupi sve violinare u tadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori, njih 12 je učestvovalo na toj izložbi u Stankoviću i sve je to sjajno prošlo, ali medijski nije bilo ispraćeno.”- nastavlja Biljana prisećajući se rado “Tada sam pomislila da bi eventualna pojava žene graditelja violina možda doprinela medijskoj pažnji prema ovom divnom zanatu, pa sam zamolila Jovana da mi pomogne da napravim violinu. Poklon za moj 50.rođendan je bilo drvo za prvu violinu koju sam napravila, a Jovan mi pomogao. Trajalo je šest meseci. Medijska pažnja nije izostala, a ja sam stekla novu ljubav, i uz Jovanovu pomoć sam sve dublje i dublje počela da ulazim u tajne zanata, a posle 4god sam napravila prvu samostalnu violinu. To je bilo 2013.god”

Uspeh koji bi izdvojila, a koji ti je doneo još veću motivaciju?

Biljana: “Sa tom prvom violinom otišla sam na takmičenje u Dolný Kubín, u Slovačku. Bila sam presrećna i ponosna, a organizatori su bili u šoku pošto nikada ranije nisu imali nikoga iz Srbije, pa iako je tada već bila Srbija, stavili su na plakat Srbija & Montenegro. Princip prijema prijema na izložbu bio je selektivnog karaktera, pa se moglo dogoditi i da ne prime instrument. Na moju radost, violina je primljena. i prošla sam dve faze, od četiri. U trećoj sam ispala, ali sam bila prezadovoljna tim uspehom. To je kao červrt finale u fudbalu.” – rekla bih pre finale lige šampiona

BIljana ima takmičarski urođen duh, jer voli strastveno da navija za one koji zaista vrede.

Biljana: “Smatram da je skromnost vrlina, i jeste, ali ako vrediš, treba da se čuje za to što radiš i onda tu
nema skromnosti. Niko ne može da mi kaže da je to lažno, ali ako vrediš da se čuje za to onda tu nema skromnosti, to je istina koju moraš da izneseš. Zato ja navijam tako strastveno za Novaka Đokovića, pogotovo što sa svih strana pokušavaju da ga diskredituju, onda je to još više izazov!”

Da li veruješ da se vidi kada neko unosi celu dušu i dar? Da li se to razlikuje u današnjem vremenu kada neko nije fake? Kada ne radi samo za lovu?

Biljana: “Kako da ne! Da. Apsolutno se vidi! Sve što radiš moraš da radiš od srca, i sa dušom inače se oseća praznina, beživotnost.”

Ovo što ti stvaraš i radiš je trio: posao ljubav, duša.

BIljana: “Jedna od prvih rečenica koju mi je rekao Jovan: “Nikada nemoj da radiš besna, ljuta, neraspoložena, jer to unosiš u drvo, a drvo će kasnije to da ti vrati kroz zvuk” Tako da sam to zapamtila, i drugačije je zaista kada radiš s`ljubavlju.”

Koja je tvoja najbolja violina, savršeno delo?

Bijana: “Nakon 11god kako samostalno radim jako volim zvuk ove 15.violine, a i onu koja je “otišla” na Tajland je fantastična. To je bila moja 14. Svaka moja violina drugačije zvuči, ali ove imaju neku moju prepoznatljivu žicu, kao moj lični pečat. Violina ne peva u svačijim rukama isto. Recimo, jedna moja violina je u Švajcarskoj, kod jedne devojčice našeg porekla, koja je još u nižoj muzičkoj školi. Kada je došla da kupi violinu, došla je sa profesorom i još jednim sviračem, i probali su sve violine koje smo u tom trenutku imali. Na tu violinu koju je ona na kraju odabrala, niko nije obraćao pažnju. Probali su je, ali druge su im bile bolji izbor. Kada je devojčica uzela u ruke tu violinu zvučala je savršeno! Probala je sve, ali ta je jedino u njenim zvučala perfektno. Ona se odlučila za nju, prepoznale su se. I dan danas svira na njoj.

Pored te violine u Švajcarskoj, moje violine su u Beču, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Tajlandu i naravno, u Srbiji. Posebno sam ponosna na violinu u Tuzli, na njoj svira izuzetno talentovana učenica Lamija Šišić, koja tek ove godine polazi u srednju školu, a već svira na zavidnom umetničkom nivou. Srećna sam što je odabrala da svira na mom instrumentu. Još uvek nemam nešto što bih mogla da nazovem svojim remek delom, ali, vreme će pokazati. Mislim da najbolje od mene tek dolazi”

Da li to znači da ne može da se naruči napamet violina za nekoga na poklon, bez probanja, bez štimovanja?

Biljana: “Može da se naruči violina naravno, jer onaj ko dolazi da kupi instrument kupuje nešto što nije video ranije, ali zna šta može otprilike može da očekuje od majstora kod koga prvi put dolazi. Jovan bi govorio da bi violina savršeno zvučala potrebno je da se spoje tri energije: energija drveta iz prirode, energija majstora koji je gradio instrument i energija violiniste koji svira na njemu.– Sve to kada se obuhvati i spoji u celinu dobije se savršeno trojstvo”

Šta je u stvari tajna? Šta je najvažnije?

Biljana: “Najvažnija je gornja ploča od smreke ili smrče, kako je neki zovu ovde. Ta gornja ploča se još zove i glasnjača. Postoji tačno određeno vreme kada se drvo seče, određena nadmorska visina na kojoj drvo treba da raste, položaj šume i još mnogo, mnogo faktora – čitava nauka. Čuvena je smreka sa italijanskih Dolomitskih Alpa u šumi koja je poznata kao “La Foresta di Violini” (Šuma violina) gde je još pre 300 godina Stradivari uzimao drvo za svoje violine. I naravno, važna je – ljubav.”

Da li ti kuckaš drvo kao Jovan?

BIljana: “Moram. To je jedini način da se čuje zvuk drveta…, da se čuje “kako zvoni drvo“.”

Da li ti je pomoglo to što si muzičar i sluhista?

Biljana: “Naravno. Onaj ko odluči da se bavi graditeljstvom, ako hoće da pravi dobre, kvalitetne, zvučne instrumente mora da ima jako, jako dobar sluh. Danas elektronski možeš da se dođeš do zvuka koji ti treba, koji je perfektan, ali nekada treba i onaj “final touch”, koji m ože da da samo ruka iskusnog graditelja. I gornja i donja ploča se štimuju…, ali ako imaš dva komada od istog drveta, ne mora da znači da će isto da zvuče, jer gustina nije ista, suvoća drveta nije ista, godovi nisu isti.., a sve to utiče na zvuk. Zato se majstori samo okvirno pridržavaju parametara koje su postavili stari italijanski majstori, a na osnovu iskustva i sluha određuju debljine ploča buduće violine. Ako bi, recimo, uzeli neku Stradovu violinu i laserski iskopirali sve dimenzije, sigurno ne bismo dobili taj zvuk. Zato kao majstor moraš imati jako dobar sluh da bi mogao to da čuješ. Mehanički napravljen instrument na zadate mere će zvučati, ali lutrija je kako će zvučati?!“

Kakav je bio tvoj susret sa Kremonom i sertifikovanje na „Academia Cremonensis” za strunjenje gudala po metodi „Lucchi”, jer za sada si jedini sertifikovani majstor u Srbiji?

Biljana: “BIla sam u Kremoni da potvrdim ono što sam već znala. Od Jovana sam naučila kako
se strune gudala, ali nikada nije na odmet videti i kako to drugi rade, pogotovo ako su to
majstori iz Kremone. A i ljudi ti više veruju kada vide da imaš sertifikat. Kremona je grad violine
Ceo grad miriše na smole za lak. U zavisnosti od reputacije majstora, kvaliteta materijala od
kojeg je napravljena, načina izrade i zvuka u Kremoni se cene onih violina koje su po izlozima
malih radionica kreću od 8000 -12000 evra. One druge, izuzetno kvalitetne i 100% rukom
rađene su od 25-30000 pa naviše do mnogo hiljada. Kod nas, na žalost, bez obzira na kvalitet,
teško može da se dostigne ta cena.”

Kod nas je dar u stvari jako jeftin -zaključujem vidno razočarana.

Biljana: “Znam koliko kod nas moj instrument realno vredi. Mogla bih da ga prodam preko granice za 15-20 000eur, ali šta vredi da ja ovde nekome kažem da to košta i vredi 15 000eur, kada ne može to da plati?! Moja odluka je da sam ovde, i da naša deca koja su jako talentovana imaju mogućnost da dođu do nečeg kvalitetnijeg. Dešava se da nam dođu naši ljudi iz Švajcarske, Austrije, da su ih profesori usmerili na Srbiju, jer ima dobrih majstora, a instrumenti su jeftiniji tri puta nego što bi platili u Švajcarskoj. Došla je devojka iz Australije, kupila je violinu i gudalo, bila da upozna korene u Crnoj Gori, i nakon mesec dana, kada uzmemo u obzir sve sa avio kartom prošla je jeftinije, nego da je kupila violinu u Australiji.”

Napunila je dušu, upoznala korene, provela se i dobila hand made perfekciju po Stradivariju instrument sa magijom

Violina mi deluje kao jako nežan instrument, za koji bi možda žena imala istančaniji osećaj. Zašto ima u svetu malo žena graditelja violina?

Biljana: “Nema ih sada tako malo, širi se lepo. Poslednjih desetak godina znatno se povećao broj, a osnovane su i razne grupe, udruženja “Žene graditelji”. S`početka je to bilo kao i svaki zanat, u vreme nastanka violine uglavnom su muškarci radili, a žene kuvale ručak. Uglavnom ima mnogo tih porodičnih radionica gde svi učestvuju, ali je muškarac majstor, a ostali su šegrti. Sada ima dosta priznatih žena, koje prave dobre instrumente. Ne znam zašto nisu mnogo ranije. Krenule su iz radoznalosti, interesovanja, i onda da ispune dušu.”

Biljana i Jovan su dobili medalju 2019. kao „Zaslužni građani Zemuna za posebne zasluge u razvoju Gradske opštine Zemun, i značajna ostvarenja u oblasti umetnosti”.

Biljana i Jovan su poklonili oko 30.tak instrumenata talentovanoj deci, velikodušni do viška promenili su njihove živote.

Kako izaberete talentovano dete kome poklonite violinu ili koji je to momenat kada rešiš da spustiš cenu ispod svake cene zarad talenta deteta?

Biljana: ”Prvi instrument koji sam prodala je onaj koji sam nosila na takmičenje. Zaista je fantastično zvučao, dobila sam komplimente za zvik od predsednika žirija, gospodina Simona Morasia, Došla je učenica iz Sremske Kamenice da kupi violinu, jer joj je za nastavak školovanja bio potreban dobar instrument. Imala sam tri violine. Probala je jednu, drugu, treću… Prve dve koje je bila probala dopale su joj se, ali je onda uzela tu koju sam bila nosila na takmičenje, probal i pitala:” A koliko ova košta?” Rekla sam joj…, nastavila je da svira, a vidim kako suze kreću da joj se slivaju niz obraze, kaplju preko žica i slivaju se niz gornju ploču. Pošto su suze slane ostavile su trag na laku violine. Pitam je:”Zašto plačeš?” misleći da je preemotivno doživela to što svira. a ona mi kaže: “Ova violina toliko predivno zvuči, ali moja mama ne može da je priušti za mene.”. Pitam: koliko mama može da plati violinu? Ona mi odgovori: “xxxx evra”, a ja joj kažem pa šta se onda sekiraš, to je cena violine. Bila je presrećna. I dan danas svira na toj violini, i dan danas ti tragovi njenih suzica stoje. To nismo nikada korigovali, nije ona htela.”

Zemunske muzičke večeri

Dmitri Schostakowitsch: Five pieces for two violins and piano – Präludium I Prelude

Izvođači: Mina Opsenica  violin by Biljana Popović, Milica Pavlović  violin by Jovan Popović, 

Igor Hadžić:   violin by Biljana Popović, i Margo Ivanović – Režak   violin by Jovan Popović

Klavirska pratnja – Prof. Biserka Marović

Biljana: “Dešavalo se da neko dođe, da proba i vidi violinu, pa kaže: “Ja to ne mogu da kupim”, a Jovan kaže: “Možeš!”, potpuno je spontano bivalo to darovanje, nikada planirano. Uvek ću se truditi po osećaju iz srca da učinim, poklonim, spustim cenu. Od oca sam preuzela to životno pravilo: ako ne daš, ne možeš ni da dobiješ. To je činjenica.”

Verujem u dobro, dobročinstva koja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, u ljudsku dušu, u ovom zlu u kome živimo mora postojati i taj balans..

Život mi je obogaćen ovakvim ljudskim remek delima, ljudskim gromadama.