Žalost na odloženo

Tišina je poklopila grad…zaledila osmehe, usporila otkucaje srca, izlomila nam dušu…Mentalna konfuzija i emocionalna tuga zdrobili su nas zatečene nad prolivenom krvlju osamnaest mladih duša. Beogradski maj nije mirisao na ljubav, na kosmičke zagrljaje i majske prve trešnje, već sav ulepljen od dečije krvi  pustio je vrisak, kao sam Had da se otvorio nad nezapamćenom tragedijom. 

Hladnoća sivog neba uklapa se u nevericu oslobođenih vodopada suza za prerano otetim anđelima.

Ispred “Ribnikara” koji je nakon masakra postao stratište, jedina toplina dolazila  je od hiljade zapaljenih sveća uz spaljene zidove. Redovi prigušenih jecaja, koji spuštaju bele kale odajući počast žrtvama sa nevericom, i potraživanjem bez odgovora.

Nikako da čujemo: ko je odgovoran za ovako prestrašan zločin? 

Koji su propusti u zaštiti dece? Ne dopada mi se da ostane sve  svrstano pod “kolektivna odgovornost”, jer ispadne obično na kraju ničija, bez preuzimanja krivice uobičajeno prođe nekažnjeno. 

Deca su anđeli i smisao postojanja. Ne znam šta da uradimo da se ovakav užaassss više nikada ne ponovi? 

Nezamisliv mi je osećaj roditelja koji  su to jutro s poverenjem poslali dete u školu  a ono se nikada više nije vratilo…

Da li smo kompetentni uopšte da kažemo šta je ispravno nakon svega što su proživele i izgubile porodice koje žive ovaj košmar?  

Kako spavaju roditelji? Da li imaju košmare deca koja su izbegla metak?

Empatija podrazumeva sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava  Senzacionalistićki naslovi željni promocije, klikova i lajkova pali su na empatiji hraneći perverznu radoznalost javnosti uz želju da se zaviri u mučnu intimu servirali su očaj sa iznošenjem ličnih detalja i počinioca i žrtvi! 

Politička scena državnog vrha – Vlada, premijerka, i direktorka “Ribnikara”… držeći se čvrsto za fotelje, pali su  na moralnom ispitu, da li zbog nemanja  kapaciteta EI ili valjda više  brinući za imidž koji bi mogao da naruši “neki zvižduk”, ne shvatajući da pokazivanje poštovanja i izražavanje tuge, ljubaznost, sažaljenje, suze i saosećanje sa drugim ljudima su isto što i ljubav, a to je smisao čovečnosti. 

Potresena nevericom  da vrh političke scene, koji plaća avione i pokopava pevače u aleju velikana sad izbegava pogled ožaloščenih roditelja uz poslednje zbogom preminulih duša malih anđela  

Čuli smo sve o “crem de la créme” životu, profesiji i reputaciji roditelja dečaka ubice, o njegovim talentima i nebitnim aktivnostima, na uštrb plemenitosti i ljudskosti…, samo nam niko nije rekao MOTIV zločina? 

Kako zanemariti ličnu odgovornost roditelja dečaka ubice, a samo okriviti društvo?

 Iz porodice dolaze sve vrednosti koje se usade u dete od moralnih načela do razlike između dobrog i lošeg, sam intelekt nije dovoljan bez duhovnih vrednosti, imenovanja emocija i podržavajućih odnosa  Nisu ga naučili odgovornosti, ni kako ljubavlju da prevaziđe iskušenja, prepreke, sopstveni ego i porive koji su ga doveli do najstrašnijeg zločina ovde. A majčinska odgovornost se ni ne spominje….! 

Da li će svi oni proći nekažnjeno: dečak zločinac i njegovi “elitni” roditelji???  Ili će pobeći negde sa novim identitetom “kao da se ništa nije desilo”? Zar ne misle kao roditelji da su dužni da bar stanu ispred  ožalošćenih roditelja i pogledaju ih u oči?

Vaspitanje je proces, gde intelekt nije dovoljan. Ako roditelji danas zaokupljeni svojom karijerom i uspesima nisu u stanju da se odupru onim najnižim porivima  koje nameće ovo novo doba, i da žive etičke i moralne vrednosti koje će preneti sutra na dečicu, onda je zaista pitanje: koji  je smisao postojanja?!!

Pametovanja nekih neproverenih kvazi  “stručnjaka” bez konstruktivnih rešenja, kao da u hodu donose odluke, koje izgleda da su mnogo važnije od dečijeg psihičkog oporavka, jer da nije tako roditelji ne bi negodovali  odluci prebrzog povratka u klupe, za mene nezamislivo.

Vrti mi se u glavi od suludosti  da deca treba da se vrate u te iste školske klupe, ispod kojih su drhtali skriveni od pomahnitalih metaka, a gde je pod natopljen krvlju njihovih drugara..

Zaključite im ocene ODMAH! Oslobodite ih košmara! 

Neka se udalje od tog strašnog mesta, a osmeh će se vratiti kad bude spreman.