Živeti  zaleđenost

Obezglavljenost današnjice ne samo da je da je ispraznila šećer sa rafova, nego kao da je odnela i slatkoću većine odnosa koji  tako neispunjeni kohabitiraju u toksičnosti. Od onih parova koje sam smatrala oličenjem ljubavi i romantike, jer su prštali energijom posvećenog partnerstva nadajući se skladnom hodu  “srećnom do kraja života” nisam očekivala moderne aranžmane. Mnogi danas tako žive, a neki nesvesno pristaju na to da emotivno udaljeni vode samostalne živote.

Pristanak na život u nedefinisanom vanvremenskom stanju emocionalne zaleđenosti, ne znam kako može poslužiti svrsi? Kako izgleda brak u kome ljubav nestane, a kada se žive tuđe želje i ciljevi? Da li je to imati cimera na istoj adresi, sa kojim delite sigurnost troškova nesigurne današnjice? Ljudi uvek vole da igraju na sigurno u ušuškanosti poznate zone komfora… Ipak, zašto bi želeli da budu unesrećeni u braku koji je poput ukalupljenih svakodevnih navika u kome je umro lični pečat?

Setite se momenta kada ste počeli da izbegavate odgovore na neka neprijatna pitanja, kada ste odsutni mislima, a i intimno udaljeni – onaj je presudan trenutak kada ste prestali da osećate jedno drugo.

Odmorište emocionalnog razvoda, gde bar jedna osoba prekida interakciju koja uključuje bilo kakvu diskusiju o bračnom rešenju, deci, stambenim i finansijskim promenama, očekivanjima ili ključnim temama neslaganja dajući sebi vremena…

Velika zabrinutost u vezi finansija i dece među najvećim su razlozima zašto mnogi  ostaju zajedno u neispunjenom odnosu, nesigurnosti, produženim periodima laži, ogorčenosti i nezadovoljstvu koje se potiskuje.

Emotivni razvod postaje “nova normala” prećutnog nepisanog dogovora o  zajedničkom životu gde se ne dele snovi, informacije, uvidi, preispitivanja, lična osećanja, dok su lični planovi i ciljevi čuvani, tajni i skriveni.

Jedna osoba mi je rekla: ”Lažem ja njega, laže on mene – pun kofer laži preliva se.”

Održavanje prividne savršenosti i usklađenosti koja se glumi pred prijateljima, roditeljima,… iz niza ukalupljenih navika koje su sada obaveza koja se odrađuje, a nekada je sve to bila sreća i zabava u dvoje. Situacije kada se vode roditelji ili prijatelji na odmor, jer prikriva se nepodnošljivost količine slobodnog zajedničkog vremena.

Najbliskiji ljudi nama ispada da su najveštiji manipulatori i emocionalni ucenjivači, jer dobro poznaju slabosti i gađaju pravo u centar. Ljudi zadovoljni svojim zajedničkim životom ne manipulišu. Manipulacija je odavno out!

“Nema tog novog francuskog ležaja, koji može da popravi brak.”- bio je neki od komentara

ili : “Sve je spalo na mene.” – ….toliko težine u nekoliko reči.

“Bojim se…, šta ako nešto uradi sebi?“ – strahovi usled nedoumica emocionalne manipulacije

 „Ne postojim kao osoba, ne sluša me kada pričam” – nokaut srca i umiranje svih zajedničkih spona

Čini se da zamisli i težnje koje ste vas dvoje nekada delili više nisu predmet razgovora. Razgovor postaje kritika, dok partneru idete na nerve. Zajednička udobna postelja puna je različitih snova, i vrišti o emotivnoj barikadi. Sve one stvari koje ste voleli i radili iz zabave zajedno su sada obaveza koja se mrzi, odrađuje po rasporedu.  

Stalno sam se pitala: zašto ne žive život koji žele, i dokle tako može… istina je da neki izaberu da agoniju žive zauvek.

Ljudi često kažu da ostaju u takvim odnosima verujući da je to zbog dece, a ipak bih se zaklela da je to iz nekog ličnog komfora, nekih pogrešnih očekivanja ili straha od samoće, egzistencije, pa sve do onog “šta će drugi da kažu”, i hoće li im nabaciti osećaj neuspeha i  krivicu odustajanja kada se sruši već klimava kula života. Niko ne razmišlja koliko šteti sebi tom ”žrtvom“ zdravstveno, skupljajući nezadovoljstvo unutar sebe i gomilajući toksičnu prazninu pristajanjem na nesreću.

Bilo bi lepo da se zapitate kakav to primer ponašanja dajete svojoj deci, ostajući upravo u takvom odnosu bez ljubavi, živeći na distanci? U šta će kasnije da veruju ti pametni anđeli, koji i tako sve vide i zapažaju?  Svojim postupcima šaljete poruku deci, pristajući na život bez sreće. I dok vas boli hrabrost i postojanje  koje ste sami kreirali deca ne trebaju biti vinovnici koji učvršćuju brak, jer tog partnera ste sami birali kao osnovu sreće. Kao roditelj ostaćete do kraja života uz njih puni topline, pružajući ljubav i sigurnost bez obzira na svesno donošenje odluke, jer sa tim ishodom ćete odgovorno živeti.

Dok živite zaleđenost i testirate odnose, zapitajte se koliko hrabrosti imate da ne živite promašaje nego ispunjene trenutke. Imate pravo da se predomislite, domislite, razmislite i redefinišete u donetim odlukama. Poštujte svoje predahe i iscelenja. Nemojte predugo čekati perfektan momenat u ovom ubrzanom vremenu, dozvolite sebi da budete srećni više od očekivanja, velikodušni i nežni prema sebi.