-
Screenshot za groš
Nekada se pričalo da muškarci upravljaju svetom. Žene su obično bile te koje su tražile divljenje, odobravanje, saosećajnost i podršku partnera u muškom surovom svetu, a muškarci muževni, oštrog srca i pametnog uma. Onda su me zaslepele muške dijamantske “papuče”, ili je to bio dodatni bljesak blica od screenshot-a, jer danas jača polovina ne sme da potroši svoj zarađeni novac bez validacije svoje gospođe izabranice?!Ona ga drži na povocu da za nju viteški rinta, kako bi ona bila lepa i zadovoljna, ali on se ipak povinuje i nikada ne bi izabrao bez njenog screenshoot odobrenja bilo koji šoping? Kakvo blagostanje “savremenog društva”. Oboje ste posvećeni jedno drugom, ali to ne…
-
Umor od saosećanja: Poraz čovečanstva!
Postoji poseban osećaj beskorisnosti koji može zavladati kada gledate kako se užasna stvar dešava daleko od vas- jer takve vesti uzrokuju u vama dubok bol i slomljenost, ili umor od saosećanja – savremen trendovski naziv za apatiju, nezainteresovanost, gledanje sebe. Što bi rekao neki life coach: “nije zdravo nositi se sa nasilnim slikama, potencijal su za traumu.” – lažna briga lažnih kvazi psihologa za mentalno zdravlje dok se svet ruši u kricima dečije smrti. Nakon snimaka i medijskih objava svih propasti i tmine, ljudi kao da su se okrenuli od takvih vesti – umorom od saosećanja Termin koji ne razumem. Gde je nestao onaj osećaj duboke tuge zbog ljudske tragedije? …
-
Žalost na odloženo
Tišina je poklopila grad…zaledila osmehe, usporila otkucaje srca, izlomila nam dušu…Mentalna konfuzija i emocionalna tuga zdrobili su nas zatečene nad prolivenom krvlju osamnaest mladih duša. Beogradski maj nije mirisao na ljubav, na kosmičke zagrljaje i majske prve trešnje, već sav ulepljen od dečije krvi pustio je vrisak, kao sam Had da se otvorio nad nezapamćenom tragedijom. Hladnoća sivog neba uklapa se u nevericu oslobođenih vodopada suza za prerano otetim anđelima. Ispred “Ribnikara” koji je nakon masakra postao stratište, jedina toplina dolazila je od hiljade zapaljenih sveća uz spaljene zidove. Redovi prigušenih jecaja, koji spuštaju bele kale odajući počast žrtvama sa nevericom, i potraživanjem bez odgovora. Nikako da čujemo: ko je…
-
Živeti zaleđenost
Obezglavljenost današnjice ne samo da je da je ispraznila šećer sa rafova, nego kao da je odnela i slatkoću većine odnosa koji tako neispunjeni kohabitiraju u toksičnosti. Od onih parova koje sam smatrala oličenjem ljubavi i romantike, jer su prštali energijom posvećenog partnerstva nadajući se skladnom hodu “srećnom do kraja života” nisam očekivala moderne aranžmane. Mnogi danas tako žive, a neki nesvesno pristaju na to da emotivno udaljeni vode samostalne živote. Pristanak na život u nedefinisanom vanvremenskom stanju emocionalne zaleđenosti, ne znam kako može poslužiti svrsi? Kako izgleda brak u kome ljubav nestane, a kada se žive tuđe želje i ciljevi? Da li je to imati cimera na istoj adresi,…
