“Učini to zbog sebe, i osećaćeš se mnogo bolje.” “Oprosti i to će te učiniti VEĆOM osobom.” “Najrođeniji ste, nije normalno da ne pričate. MORAŠ mu oprostiti.” “Oprosti, otpusti i zaboravi. Nema života bez oproštaja.” “Božanski je praštati.” – Jeste, ali ja nisam boginja. Možda samo nečija…. Da li  ste bili nekada na udaru ovakvih izjava i “saveta”?  Mišljenja sam da ne “trebate” ili “morate” oprostiti nekome ili bilo kakvoj situaciji, ako vaša duša to ne oseća. Kada god smo povređeni, to je obično od nekog nama veoma bliskog, ko ima važnu ulogu u našem životu, i zato očekujemo da se ponaša dostojno, i da ne čini nikada ono što ne bi smo…