Obezglavljenost današnjice ne samo da je da je ispraznila šećer sa rafova, nego kao da je odnela i slatkoću većine odnosa koji  tako neispunjeni kohabitiraju u toksičnosti. Od onih parova koje sam smatrala oličenjem ljubavi i romantike, jer su prštali energijom posvećenog partnerstva nadajući se skladnom hodu  “srećnom do kraja života” nisam očekivala moderne aranžmane. Mnogi danas tako žive, a neki nesvesno pristaju na to da emotivno udaljeni vode samostalne živote. Pristanak na život u nedefinisanom vanvremenskom stanju emocionalne zaleđenosti, ne znam kako može poslužiti svrsi? Kako izgleda brak u kome ljubav nestane, a kada se žive tuđe želje i ciljevi? Da li je to imati cimera na istoj adresi,…